11. новембар – дан примирја у Великом рату

Ниједна друга земља учесница Великог рата није тако скупо платила своју слободу као Србија. Остала је истина окађена тамјаном, заливена капима крви и суза, очишћена вером у исправност жртве за прави циљ пред собом. Истина о народу за који је током историје погибија најчешће била питање живота, а смрт – одраз вере у живот.

Модерни симбол примирја и сећања на жртве једног од највећих и најтрагичнијих ратова у историји је цвет Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), ендемска врста је средњег Балкана. У стању је да преживи невероватно стресне и екстремно тешке услове живота, што је чини прикладним симболом великог страдања српског народа у Првом светском рату. Други део амблема чини трака са мотивима Албанске споменице.

Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је (процењује се) између 1.100.000 и 1.300.000 становника, што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације.

Јапански професор медицинског факултета у Токију, за време Првог светског рата шеф мисије јапанског Црвеног крста у Паризу, рекао је у свом говору: „До овога рата ми Јапанци уживали смо глас војника са најјачим ратничким духом. Овога пута морамо признати да нам је српски војник то првенство одузео. Не замерите, господо Срби, што смо на то мало и љубоморни.“

За разлику од других народа, за Србе је слобода увек знацила само једно – независност.

Вечна слава и хвала палим херојима за слободу!